O čemu pisati, kad svaka priča gubi smisao. Najlepše stvari na ovoj pijaci su se izdešavale i o njima se do skoro pričalo. Pitam se, kakvo bi se čudo trebalo desiti da izbriše sećanje na posetu našeg Noleta.
Pijaca je sada nekako mnogo lepša ili je mi sada vidimo drugačije. Iako sunce nagoveštava proleće, na pijaci je još uvek hladno i svi željno iščekujemo april, kada će uslovi za rad biti bolji, a pijaca će prosto da oživi. Već ovih dana je znatno bolja situacija. Povećava se broj tezgi sa zelenim povrćem i primećujem da se pojavljuje zeleniš kao što je zelje, blitva, spanać i sremuš. Mladi luk i salata su sada dosta jeftiniji nego što su bili tokom zime. Polako se koriguju cene povrća i postaju sve prihvatljivije. Uskoro će doći period kada će na pijaci biti velika ponuda sezonskog povrća, tada će cene biti potpuno pristupačne. Već se oseća miris svežeg zeleniša,a pijaca polako dobija svoj pravi izgled.
 Iz pekara se širi miris toplog hleba i bureka, a iz naše pitare, najbolje na široko, oseća se divan miris pite, tek izvađene ispod sača.
Banjička kuhinja sada pored raznih gotovih jela i domaćih kiflica, nudi mekike. Primamljive su jer ih peku na licu mesta, pa se oseća njihova toplina i miris. Ako već idem tragom mirisa, kako sam krenula, završila bih sa kafom, koju možete da poručite u našim kafeterijama i da konzumirate šetajući pijacom.

Ono što moram da napomenem, jer obožavam cveće, da je sve veći izbor saksijskog cveća, sadnica i buketa od rezanog cveća, aranžiranog u ukrasnim korpama....i čini našu pijacu lepšom.