Danas je na pijaci bilo veselo. Svi su se radovali zbog naših ''orlića''.  Novaka Đokovića smo redovno pratili dok je osvajao titule, tako što smo radili na smene, pazili jedni drugima tezge, na kraju se i sam lično pojavio ovde na našoj pijaci i obradovao nas. Ista stvar se dešava kad god se igraju neke velike utakmice, uvek pronađemo način da saznamo rezultat.
Vole ljudi sport i stalno se između sebe prepucavaju zvezdaši i partizanovci, ali ne i ovaj put. Sada su udruženim snagama navijali samo za jedne, one jake, hrabre i one što još uvek igraju srcem.
Neuobičajena stvar je što se na pijaci utakmica pratila na televizoru.
Jedan naš kolega je doneo TV na tezgu i to sve sa onim DVBT/T2 (poznato iz reklama) uređajima
i tako obezbedio celom kolektivu i mušterijama da saznaju rezultat, pošto nije bilo radijskog prenosa....Tako da smo svi imali priliku da gledamo kako naša mlada reprezentacija savladava u finalu favorizovani Brazil. Onog trenutka kada su naši odneli pobedu, verujte, bilo je za nijansu tiše nego na stadionu. Nakon utakmice sve se odvijalo uobičajeno.