Badnji dan se proslavlja 06. januara. Uvek dolazi dan pre Božića, velikog hrišćanskog praznika kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

U današnjim, urbanim uslovima Badnje veče se obeležava po malo izmenjenim običajima, prilagođenim sadašnjem, ubrzanom načinu života.
Onaj ko je u mogućnosti, badnjak će iseći u šumi i takvog ga uneti u kuću, založiti ga u ognjištu i tako na tradicionalan način zapaliti badnjak, drugi će kupljeni badnjak, odneti u obližnju crkvu i zapaliti ga ispred crkve, zajedno sa njihovim velikim badnjakom. Tu se okupi jako puno ljudi i sam taj događaj je interesantan.
Ono što je ostalo nepromenjeno, to je bogata, posna trpeza uz koju se okuplja cela porodica.
Bas ta porodična večera je uvertira za Božić, gde se porodica u miru i veselju okuplja i druži.
Mislim da je baš taj veliki dan pokazatelj, koliko važnu ulogu porodica ima u našem životu.
Badnji dan je ujedno i poslednji dan četrdesetodnevnog posta.
Trpeza na Badnji dan je isključivo posna i najčešće se spremaju riba, podvarak i prebranac ili tučeni pasulj, uz kupus ili krompir salatu, pogača, posne pite.
Kao poslastica, obično se pravi baklava, posni kolačići, a tu je i  razno voće kruške, pomorandže, suve šljive, urme, suvo grožđe, badem, lešnik, orasi. Nekada se jelo na podu, na prostrtoj slami, a ne za stolom kako se danas praktikuje. Slama i orasi se se prospu ispod stola. 

Verujem da mnogi, u nedostatku vremena, ne stižu da pripreme trpezu onako kako dolikuje, pa su prinuđeni da kupuju gotova, pripremljena jela. Imam za vas neke predloge koje sam objavljivala u ranijim postovima.

1