....Sve ono što sam vam do sada pisala bilo je u kratkim crtama o našoj pijaci. Tek toliko da je upoznate, uzduž i popreko. Ovde ćete se susresti sa ljudima koji svakodnevno dolaze na svoje radno mesto, da bi zaradili neki dinar i da bi ispoštovali svoje kupce dobrim kvalitetom robe, ponekom lepom rečju i osmehom. Iz mog ugla gledano, ovo vam je jedna mala zajednica, gde se osim posla ljudi trude da ispune jedni drugima dan. Od nas se očekuje da budemo nasmejani i ljubazni...trudimo se, naravno. Ukoliko je i mušterija takva, kupovina je nezaboravna. Vratićete se kući sa punim cegerom i pregršt novih informacija, bilo da su one izmišljene ili prave, imaćete o čemu da razmišljate do kuće.
Mogla bih vam pričati o pijaci u nedogled, to bi bila suviše duga i opširna priča. Moja je ideja da nagovestim ljudima koji nikada nisu posećivali ovakva mesta da dođu i pogledaju drugu stranu kupovine...Ovako pijaca izgleda danas. Da li je potrebno naglasiti da je decembar?